Planine Crne Gore su najbonitetniji turistički potencijal Evrope, južno od Alpa. Na ovom prostoru priroda je stvorila izuzetne životne potencijale (planine, sa snijegom i bez snijega, kanjone, rijeke, jezera- glečerska gorska oka, floru i faunu…) Na planinskom dijelu crnogorskog ekosistema, najugroženiji dio biosfere je čovjek, ocijenio je Radoslav Rako Nikčević, iz Zelenih Crne Gore, autor i koautora vrijednih studija o ekologiji i turizmu, uz opasku da je na planinama sve manje ljudi, a ako se ovakav retrogradni, demografski hod nastavi na planinskom prostoru Crne Gore govoriće se o čovjeku kao o „reliktu iz minulih epoha”.
– Planine su moja ljubav i moj posao. Planine su moj drugi dom – kaže Rako Nikčević, autor i koautor razvojih projekcija planinskog turizma Crne Gore.
Samo prije par godina, NVO Zeleni Crne Gore su od Vlade, Ministarstva za održivi razvoj i turizam, dobili novac da urade projekat „Turizam na Žabljaku – kojim putem dalje”. Projekat je prezentovan i na Žabljaku i kod naručioca, Ministarstva održivog razvoja i turizma.
– Nijedna odrednica tog projekta se ne implementira, ni u planovima, ni u projektima, i naravno, ni u realizaciji. Mi smo i taj projekat kao i sve druge radili stručno-naučno potpuno meritorno. To je sve urađeno kao transfer najprosperitetnije integralne planinsko-turističke valorizacije kakva je danas u Alpima i koja je paradigma, nauk, za cio svijet. U našoj surovoj, apsurdnoj stvarnosti to nije tako. Neznanje dominira, a znanje se ignoriše. Na Žabljaku se u sferi razvoja planinskog turizma radi se sve neuko i to ne od juče. Još od 1960. oni su počeli da grade staze i žičare u prisoju, (južne ekspozicije), a grad i kuće za stanovanje u osoju (sjeverne ekspozicije), mimo iskonskog nagona, žitelja na takvim visinama. Žabljak je po svojoj prirodi, skijaški grad (na skijanje se ide skijaškom žičarom sa kućnog praga ili ispred hotela, a sa skijanja se vraća skijajući do istih tih pozicija). Dakle, ono što im je dao Bog, uzeli su neki neuki ljudi – to traje do danas! Imao sam priliku da to inkorporiram u Prostorni plan Nacionalnog parka Durmitor, kao revident. Tada je na čelu Ministarstva turizma bio mudri čovjek, moram da ga pomenem, prof. dr Radovan Bakić. Po sili revidenta ta projekcija je ušla u Predlog plana da se Žabljak, preko Razvršja i Mioč poljane, skijaški veže za centralni Durmitor i dalje. Međutim, kad je to došlo na Skupštinu Crne Gore neko je amandmanski intervenisao, pa se to revidentsko rješenje uslovno usvojilo – može, a ne mora; i ostalo je ovo da ne mora – kaže Nikčević.
Projekat Zelenih je knjiško rješenje, iz bukvara, koje je u praksi u Alpima. Na žalost, kaže Nikčević, neznanje škodi.
– Hoće li doći neki novi i pametniji svijet, vjerujem da hoće, ali je pitanje kada.
On dodaje da su analizirali koje je najveće i najbonitetnije jedinstveno planinsko-turističko područje Crne Gore.
– Mi smo to odradili kao integralni projekat „Sinjavina – Moračke planine - Durmitor”, koje sa najnovijim istraživanjima Veliki Štuoc i Škrka ima kapacitet od 350.000 alpskih skijaša u jednom momentu. To je najveće projektovano, jedinstveno, skijalište Evrope. Na tom prostoru, u jedinstveni projekat inkorporirana je putna infrastruktura, vodosnabdijevanje, prečišćavanje otpadnih voda i tretman čvrstog otpada, energetika, ekoagro kompleks... Nažalost, ovih dana se promoviše namjera Ministarstva odbrane da će se na tom prostoru raditi Vojni poligon. Moguće da će se i ovako nešto neznaveno realizovati, jer ne bi bilo prvi put da nešto uradimo naopako. A drugo, najveće jedinstveno tehnološko rješenje je Plavsko-gusinjska dolina, odnosno taj dio crnogorskih Prokletija od 100.000 alpskih skijaša. Ovaj prostor po potencijalu, ravan je najekskuzivnijim centrima Evrope - Sent Moris, Daos, Kortina D Apenco... – kaže Nikčević.A.D.

Stručno-naučni razvojni projekti
Nikčević navodi da su pri izradi projekata primijenjene najviše stručno-naučne spoznaje iz ove sfere razvoja planinskog prostora.
– Sa mnom su ove projekte radili ljudi visoko stručnih spoznaja sa izrazitom dozom patriotizma, pa svi naši razvojni projekti stručno-naučno nijesu upitni. To je, uostalom poznata crnogorska stručno-naučna elita: prof. dr Predrag Ivanović; arhitekte: prof. dr Rifat Alihodžić; mr Borislav Vukićević, mr Filip Velimirović, Selman Murić, Raco Mugoša, Bato Radulović, Miroslav Tatar; prof. dr Dragan Baćo Drobnjak; prof. dr Bećko Šabotić, Srećko Medenica; Predrag Peđa Bulajić; prof. dr Milan Marković; mr Slobodan Perović; mr Omer Markišić; ing. Harun Režić; prof. dr Mihajlo Burić; ing. Željko Vidaković; ing. Husein Vuković. Dakle, radi se o multidisciplinarnom timu ljudi koji je imao viziju koja je generisala otkriće o vrijednosti jednog prostora i njegovoj multifukncionalnoj valorizaciji.